Govorili su nam i učili nas da budemo poslušni i dobri. Ne znam da li su nam ikada objasnili šta to zapravo znači. Imam utisak da smo kao deca, učeći na primerima svojih najbližih, a kasnije i društva kao takvog, shvatali da biti dobar znači činiti usluge drugima uprkos sebi. Davati, ćutati i trpeti pred sudbinom života, jer je to jedino ispravno i ono čemu smo uglavnom svedočili. Kao da su mučeništvo i trpljenje neki vid uzvišenosti i zahvalnosti. Jer, ako se buniš - onda si nezahvalan, a ako si nezahvalan - onda ne valjaš. Tako nekako... Ipak, celim svojim bićem verujem da je ono što su hteli reći zapravo bilo "Poštuj druge i čini dobra dela", samo što iz sopstvenih zbunjenosti i strahova nisu umeli svoju dobru nameru da pretoče u prave reči. Ne znam za vas, ali ja imam jako puno razumevanja za druge ljude. Nisam kritikujući ili osuđujući nastrojena, a ako sam ikada i bila, to se u međuvremenu promenilo jer mi je život pokazao da sve te grube misli samo meni v...