Ljubav podržava Život

Ljubav je svetlost u svim bojama, a svaka od njih je glasnik za sebe.Ljubav ih sve uvažava i zajedno sa njima postoji. Sija. Iskreno. Iz Duše. Svesna da je sve deo i sve pripada.Ništa ne negira.

Ni taj bol, ni taj strah, nesigurnost, sram, nedostatak, tugu, vapaj...

Sve je deo iskustva koji zovemo Život.

Jer, šta je čovek bez iskustva? I da li takav život uopšte može da postoji?

Nekada je nedokučiva.

Čini nam se nestvarna, pa se zagledamo u samo jednu boju i poverujemo da nema ničega više. Oslepimo na čitav spektar.

Osudimo sebe na robiju žrtve. Borimo se, takmičimo i ratujemo za zasluge koje ionako nisu naše. A onda kada ih ostvatimo... praznina. Muk. I ono napaćeno pitanje "Zašto nisam srećan?"

Zamažemo sebi oči iluzijom i zaslepimo se slabostima koje su tu samo da kroz njih prođemo, da se bolje vidimo iznutra, bez predugog zadržavanja. Al' džaba, povez se sam ne skida.

Bol kao inicijacija.

Može da traje koliko jedan tren, neophodan Duši da ga proživi i nastavi dalje sa svojom ekspanzijom, a može trajati i čitavu večnost u patnji koju um izabere i kojom nas stalno podseća na neprijatnost koja bi mogla da se ponovi.

Kontrola.

Strah.

Nedostatak svesti...

I to je ok. I to je ljubav.

Ništa ne valja forsirati, pa ni odvajanje od patnje prirasle za srce kojom ga poput hladnih zidina opasuje ne bi li nas tako zaštitila od "surovosti" Života.

Povreda...

Šta je najgore što nam može desiti?

Umrećemo? Nestaćemo? Ko tačno? Gde?

Možeš li da zamisliš da ne postojiš?

Kažu da je jedna od najvećih ljudskih potreba biti viđen. Jer, biti viđen znači biti živ. Imate svedoka. Biti svedok.

A potpuno paradoksalno, najveći ljudski strah je biti viđen. Ne zbog Sunca koje sijamo i nosimo u sebi i kojim možemo ogrejati i druge, već zbog unutrašnje zebnje koja kaže "Šta ako im se ne svidim? Ako prestanu da me vole..?"

Ljubav nije samo nežnost i pripadanje, ljubav je sve. Bogatstvo celokupnog životnog iskustva.

Ljubav ne deli stvari na dobre i loše, na manje i više vredne. Ona samo jeste.

Dok u svom zagrljaju nosi i otrov i lek ona te poziva samo na jedno - Živi, jer život jeste lep.

Do sledećeg čitanja.

Iskra ✨

Comments

Introspekcija bivanja 💞

Pet godina nakon što sam sramežljivo otvorila svoju instagram stranicu feather_of _freedom iz nasušne potrebe da se izrazim pred Svetom i namerom da podelim svoja pisanija, promišljanja i zapažanja, rešila sam da konačno pokrenem i svoj blog. Pomenuta instagram stranica već 4 godine nije aktivna, ali zapisi su i dalje tu. Svedoče vremenu. Dok čitam prve javne tekstove te mlade žene, sećam se gde su tačno pisani, kada, ko je bio tu, a ko je nedostajao. Osećam njenu bol, šaljem joj neizmernu ljubav i zagrljaj podrške i snage jer znam kako se oseća i šta joj je potrebno, a još više koliko joj sve to pripada. Koliko hrabrosti se može očitati u njenim rečima, koliko nade, entuzijazma i upornosti. Lavovsko snažno srce u njenim nežnim grudima kuca jako i glasno. Svaki otkucaj je korak napred - uspeh božanske ljubavi i Iskre koju nosi u sebi. Koja je vodi. Odlično se sećam te buke i tišine u glavi u isto vreme. Osećaja nesigurnosti, neadekvatnosti, usamjenosti i pogrešnosti. Koliko...

Budi dobra prema sebi 🙏

Govorili su nam i učili nas da budemo poslušni i dobri. Ne znam da li su nam ikada objasnili šta to zapravo znači. Imam utisak da smo mi, kao deca, učeći na primerima svojih najbližih, a kasnije i društva kao takvog, najčešće shvatali da biti dobar znači činiti usluge drugima unatoč sebe, samo davati, a nikako tražiti i primiti, ćutati i trpeti pred sudbinom života, jer je to ono čemu smo najčešće svedočili, a što se i od nas tražilo . Često i pod pretnjama batinama, kaznama i zabranama, što je u nekima od nas zasadilo zrno samoosude, krivice i neprihvaćenosti. Kao da su mučeništvo i trpljenje neki vid uzvišenosti i zahvalnosti. Jer, ako se buniš - onda si nezahvalan, a ako si nezahvalan - onda ne valjaš. Tako nekako... Ipak, celim svojim bićem verujem da je ono što su hteli reći zapravo bilo "Poštuj druge i čini dobra dela", samo što iz sopstvenih zbunjenosti i strahova nisu umeli svoju dobru nameru da pretoče u prave reči - i tu nema mesta zamerkama. Ne znam za vas, ...

Povratak Duši

Bilo joj je tesno. Tu, u njenim grudima. Osećala se sputano, a vapila je za slobodom. Želela je da živi, da se igra, da se glasno smeje i sija sa drugim Dušama. Uporno je pokušavala da umilostivi svoju gospodaricu da povuče artiljeriju sa fronta koji odavno ne postoji. Da je probudi iz dečijeg sna u kom je ostala zaglavljena. “Bezbedno je!”- vikala je. Ali odgovora nije bilo. Gospodarica je bila stroga žena pitome naravi. Prema svima je bila blaga, osim prema sebi. Vrata svoga srca je tri puta zaključala, za svaki slučaj, da se ne ponovi. Znala je ko se iza njih nalazi i silno je želela da to biće zaštiti. Osećala je njen unutrašnji zov, potrebu i potencijal koji je želeo u svet, ali se nije usuđivala. Preplašena da će je okruženje rastrgnuti ako je ugleda, žena je svu svoju snagu usmerila ka njenoj sigurnosti. “Znam da nisi srećna. Osećam te.” - govorila je Duši. “Ali tu si bezbedna. Tu te niko ne može povrediti. Ja te čuvam.” “Ja?” - pitala se Duša. “Ko je to “...

Pero Slobode

Search This Blog