Skip to main content

Ljubav podržava Život

Ljubav je svetlost u svim bojama, a svaka od njih je glasnik za sebe. Ljubav ih sve uvažava i zajedno sa njima postoji. Sija. Iskreno. Iz Duše. Svesna da je sve deo i sve pripada. Ništa ne negira.

Ni taj bol, ni taj strah, nesigurnost, sram, nedostatak, tugu, vapaj... 

Sve je deo iskustva koji zovemo Život. 

Jer, šta je čovek bez iskustva? I da li je takav život uopšte moguć? 


Ljubav... Nekada je nedokučiva. 

Čini nam se nestvarna, pa se zagledamo u samo jednu boju i poverujemo da nema ničega više. Oslepimo na čitav spektar.

Osudimo sebe na robiju žrtve. Borimo se, takmičimo i ratujemo za zasluge koje ionako nisu naše. A onda kada ih ostvatimo... praznina. Muk. I ono napaćeno pitanje "Zašto nisam srećan?"

Zamažemo sebi oči iluzijom i zaslepimo se slabostima koje su tu samo da kroz njih prođemo, da se bolje vidimo iznutra, bez predugog zadržavanja. Al' džaba, povez se sam ne skida.


Bol kao inicijacija. 
Može da traje koliko jedan tren, neophodan Duši da ga proživi i nastavi dalje sa svojom ekspanzijom, a može trajati i čitavu večnost u patnji koju um izabere i kojom nas stalno podseća na neprijatnost koja bi mogla da se ponovi.

Kontrola.

Strah.

Nedostatak svesti...


I to je ok. I to je ljubav.

Ništa ne valja forsirati, pa ni odvajanje od patnje prirasle za srce, kojom ga poput hladnih zidina opasuje ne bi li nas tako zaštitila od "surovosti" Života.


Povreda... Bol...

Šta je najgore što nam se može desiti?

Umrećemo? Nestaćemo? Ko tačno? Gde?

Možeš li da zamisliš da ne postojiš?


Kažu da je jedna od najvećih ljudskih potreba biti viđen. Jer, biti viđen znači biti živ. Imate svedoka. Biti svedok.

A potpuno paradoksalno, najveći ljudski strah je vidljivost. Ne zbog Sunca koje sijamo i nosimo u sebi, već zbog unutrašnje zebnje koja kaže "Šta ako im se ne svidim? Ako prestanu da me vole..?"


Ljubav nije samo nežnost i pripadanje, ljubav je sve. Bogatstvo celokupnog životnog iskustva. 

Ljubav ne deli stvari na dobre i loše, na manje i više vredne. Ona samo jeste. 

Dok u svom zagrljaju nosi i otrov i lek ona te poziva samo na jedno - Živi, jer život jeste lep.


Do sledećeg čitanja.

Iskra ✨

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Povratak Duši

Bilo joj je tesno. Tu, u njenim grudima.  Osećala se sputano, a vapila je za slobodom. Želela je da živi, da se igra, da se glasno smeje i sija sa drugim Dušama. Uporno je pokušavala da umilostivi svoju gospodaricu da povuče artiljeriju sa fronta koji odavno ne postoji. Da se probudi iz dečijeg sna i otvori svoje oči. “Bezbedno je!”- vikala je. Ali odgovora nije bilo. Gospodarica je bila stroga žena, pitome naravi. Prema svima je bila blaga, osim prema sebi.  Vrata svoga srca je tri puta zaključala, za svaki slučaj, da se ne ponovi. Znala je ko se iza njih nalazi i silno je želela da to biće zaštiti.  Osećala je njen unutrašnji zov, potrebu i potencijal koji je želeo u svet, ali se nije usuđivala. “Znam da nisi srećna. Osećam te.” - govorila je Duši. “Ali tu si bezbedna. Tu te niko ne može povrediti. Ja te čuvam.” “Ja?” - pitala se Duša. “Ko je to “Ja” koje me guši, steže i priteže? Koje je tako hladno i nemilosrdno? Koje me čuva oklopima od leda na minusu, dok gorim od p...
Post a Comment
Read more

Budi dobra prema sebi 🙏

Govorili su nam i učili nas da budemo poslušni i dobri. Ne znam da li su nam ikada objasnili šta to zapravo znači. Imam utisak da smo kao deca, učeći na primerima svojih najbližih, a kasnije i društva kao takvog, shvatali da biti dobar znači činiti usluge drugima uprkos sebi. Davati, ćutati i trpeti pred sudbinom života, jer je to jedino ispravno i ono čemu smo uglavnom svedočili.   Kao da su mučeništvo i trpljenje neki vid uzvišenosti i zahvalnosti.  Jer, ako se buniš - onda si nezahvalan, a ako si nezahvalan - onda ne valjaš. Tako nekako... Ipak, celim svojim bićem verujem da je ono što su hteli reći zapravo bilo "Poštuj druge i čini dobra dela", samo što iz sopstvenih zbunjenosti i strahova nisu umeli svoju dobru nameru da pretoče u prave reči.  Ne znam za vas, ali  ja imam jako puno razumevanja za druge ljude. Nisam kritikujući ili osuđujući nastrojena, a ako sam ikada i bila, to se u međuvremenu promenilo jer mi je život pokazao da sve te grube misli samo meni v...
Post a Comment
Read more